Reklama

Posudio sam komšiji 1000 eura iako imam malu bebu! Nakon sedam dana neko mi je pozvonio na vrata

 Posudio sam komšiji 1000 eura iako imam malu bebu! Nakon sedam dana neko mi je pozvonio na vrata



Taksisti uvijek imaju zanimljive priče, a tako je status ovog taksiste objavljenog na društvenim mrežama za kratko vrijeme obišao region.
Kako je napisao na početku status, neko je ušao u njegov taksi poslije dugog, napornog radnog dana, a taksista je bio veoma raspoložen za razgovor.


Pogledao sam kroz špijunku, vidim komšija, 30-tak godina, plače. Znamo se samo iz viđenja, ali znam da mu je umro otac, video sam posmrtnicu na ulazu u zgradu. Otvaram mu, pa ustaje i moja žena.

– Komšija, šta se dešava, jesi dobro, pitam ga. Žena izjavljuje saučešće.

– Izvinite, molim vas, jer vas budim ovako kasno. Treba oca da sahranim, sad razmišljam i shvatam da neću imati para.

– Kakvo vrijeme. Žao mi je. Koliko ti treba , komšija?

– Treba mi, ako imaš da mi pozajmiš 1000 eura.

Pogledamo se žena i ja. Jeziva tišina. Imam, kažem mu. Imam prokletih hiljadu eura, iako imam i malo dijete. Jedva poznajem čovjeka. Ali znam kako je kada se nema. Imam tih hiljadu i dat ću mu ih .

– Slušaj, komšija. Ni sam ne vjerujem da ovo kažem. Vrata smo do vrata pa ću ti dati pare. Samo mi reci u dan kad ćeš da mi vratiš. Otac sam, malo mi je dijete . Nemoj da me tjeraš da se mlatimo zbog novca.

– Vraćam ti za nedjelju dana

–Daću ti, nosi, ali reci za mjesec dana, za nedjelju znam da ne možeš da vratiš. Nemoj to da radiš.

– Dajem ti svoju riječ.

Prošlo nedjelju dana. Zvoni komšija. Otvaram. Vidim, nosi kafe, slatkiše… Već čekam da krene da se izvinjava i prolongira.

– Komšija, ovako. Kafa je za tebe i gospođu, čokolada za malu. A evo hiljadu eura, kako sam i obećao. Hvala ti dok sam živ. Niko nije htio da mi pozajmi. Moj matori je bio stipsa, ostario, pamet mu popustila, preturao po kontejnerima i čuvao pare. Uštedio je . Znao sam da jeste, samo nisam znao gdje je sakrio.

Primjedbe

Reklama